Nebeski let kavkaskog Orla

UFC je sinoć ostao bez najveće zvezde i najvećeg borca koji je ikada kročio u krvavi oktagon, Habib Numragomedov je ispunio zavet oca, da bi potom poslušao staru majku i rekoa zbogom.

UFC ga je izgubio, ali da li ga je neko drugi dobio, pitanje je koje će se postavljati narednih meseci, godina, sve dok se on ne odluči za neku novu avanturu ili pak defintivno odustane od sportske karijere. U suštini, ako bude ova druga verzija, uradiće nešto što su mnogi veliki šampioni trebali – da ode kada je na vrhuncu, neukaljan, strahopoštovan. Sa sinoćnjim ponižavanjem izazivača (zparavo interim prvaka) u lakoj kategoriji, Džastina Gejdžija, na kojem je uradio tehniku koju inače baš retko koristi, zapravo nikad i to dva puta u meču dok nije „uspavao“ protivnika trijangl davljenjem nogama, sa savršenim skorom od 29-0 u MMA (mešovite borilačke veštine) i 13-0 u UFC-u. stavio je tačku.

Nurmagomedov šampionski u penziju: Nema šanse da se vraćam bez oca!

„On je bez sumnje najbolji borac kojeg smo imali, bez obzira na kategoriju“ tvrdi predsednik UFC-a Dena Vajt, „Habib je, koliko sam saznao pre tri sedmice slomio kost stopala i dva prsta na nozi. I opet je dobio, dominirao. On je najtvrđi borac, čovek kojeg znam. Žao nam je što odlazi, jer nema sumnje da će ispuniti reč datu majci“.

Nurmagomedov je sinoć, nakon iskrenog plača pobedu posvetio pokojnom ocu i treneru Abdulmanapu, velikom, planetarno poštovanom guruu borilačkih veština podleglom pre par meseci kombinaciji srčanih oboljenja i virusa korona. Sa Habibom je plakao i ceo njegov voljeni Dagestean. Heroj Kavkaza, Orao kako ga zovu, još jednom je pokazao da se u tom delu sveta rađaju najbolji rvači, pelivani zapravo. I ljudi posebnog kova.

To pokazuje ne samo njegov majstorluk u oktagonu, ili pak to što je sa nezgodnom povredom odradio savršen meč za kraj, nego u reči. Obećanju. Staro je to, patrijahalno vaspitanje u kojem je otac glava, a majka duša porodice i gde ljudi poštuju svaku izgovorenu reč. Očev zavet da bude najbolji je održao, a onda i obećanje dato majci koja je bila protiv toga da se bori.

„Tri dana sam razgovarao sa majkom, nije želela da se borim. Zato sam joj obećao da će mi biti ovo poslednja borba u UFC-u. a ja se svoje reči uvek držim. Pobedu posvećujem pokojnom ocu koji je sve ovo sanjao za nas. Ali, bilo je dosta“, jasan je bio šampion sinoć u Abu Dabiju.

Upravo ovom izjavom otvorio je mogućnost da, ukoliko mu majka bude dozvolila i ako ga neko privoli, oproba u slobodnim borbama. U suštini, to je cirkus sličan onom koji smo gledali između boskera Flojda Mejvedera juniora i irskog fajtera, bivšeg višestrukog UFC šampina u lakoj kategoriji, (i njega je Habib udavio) Konora Makgregora. Cilj je da se sa što manje muke dođe do što veće love. Pitanje je zapravo koliko to može da privuče Nurmagomeda, kako on to sebi može da opravda.

Jer 32-godišnji as je, kao što rekosmo „starog kova“. Vođen velikoj ljubavi prema muslimanskoj veri, ali i domovini, živi krajnje skromno i povučeno, Reklo bi se asketski pošto je zaradio milione. Ali, on to nije radio zbog para, i zato je i postao tako veliki šampion. Radio je to zbog roditeljske ljubavi, poštovanja prema samom sportu, protivnicima, veri zbog domovine. Kakav i treba da bude pravi šampion. A sve ih je manje takvih.

Ukoliko se odluči za tako nešto, verovatno prvi protivnik bi mogao da mu bude legendarni Žorž Sent-Pjer, iskusni Kanađanin, takođe bivši UFC prvak, pom mnogima do Habiba najbolji borac koji se pojavio u oktagonu. To je ujedno bila i borba koju je rahmetli Abdulmanap priželjkivao za kraj karijere svog sina. Sa pobedom nad popularnim Dži Es Pijem zaokružio bi cifru na 30 trijumfa bez poraza i time bi i ta očeva želja bila ispunjena.

“Kada je Alah sa tobom ništa te ne može slomiti. Oče, hvala ti za sve, naučio si me životu, ti si moj Alah“ objavio je sinoć Dagestanac.

Šta god da uradi u „post-UFC“ karijeri, ostaje nada da neće ukaljati njegov zaostavštinu koja se može imenovati savršenom. Dokazao se i kao borac, i kao sportista i kada mu ide i kada mu nije lako. Sve prepreke je preskočio, pred njim je sada otvoren put. Ima tek 32 godine, dokazao je sinoć ovaj dvostruki svetski šampion u sambou da može bez oca i da je vreme da okrene novu stranicu. Sve je uradio kako treba, a i majka će biti zadovoljna.